Forum / Arhiva

Dom kulture Studentski grad  

Page 1 / 3
  RSS

novibeograd
(@novibeograd)
Member Admin
Joined: 7 months ago
Posts: 85
22/02/2019 5:54 pm  

....


Quote
novibeograd
(@novibeograd)
Member Admin
Joined: 7 months ago
Posts: 85
25/02/2019 8:11 pm  

?_nc_cat=103&_nc_ht=scontent.fbeg6-1.fna&oh=2a68989eee042786f5d892fdf22c6ded&oe=5D265418


ReplyQuote
novibeograd
(@novibeograd)
Member Admin
Joined: 7 months ago
Posts: 85
12/03/2019 6:03 pm  

Utorak, 12. mart, 20.00Kamerna scena Velike sale

Teatar Mimart

SNOVIĐENjE

Mentor: Nela Antonović

Kostim i maske: Anđelija Marković

Dizajn zvuka: Predrag Radovančević

Autorski projekat: Marko Nektan, Lidija Antonović

 

Ovo je nadrealna priča o traganju za istinom gde autori prolaze kroz spiralni lavirint duhovne vertikale. Integrisane ideje, tehnike izvođenja i iskustva dva umetnika doprinose zagonetnoj atmosferi vizija, koje kroz slike postepeno dovode do katarze savremenog čoveka. Skup arhetipova igre doprinosi veštinama autora/aktera od ritualnogpreko buto plesa, fizičkog teatra do pantomime.

Predstava je premijerno izvedena u MKM-u u Beogradu, a učestvovala je na Festivalu monodrame i pantomime 2018. godine.

 

CENA ULAZNICE 200 DIN*

Signature: foto: Sanja Veljković


ReplyQuote
novibeograd
(@novibeograd)
Member Admin
Joined: 7 months ago
Posts: 85
12/03/2019 6:04 pm  

Petak, 15. mart, 20.00, Velika sala

Beogradsko dramsko pozorište

Živojin Pavlović

RASLO MI JE BADEM DRVO*

Igraju: Aleksandar Alač, Stefan Radonjić, Tatjana Kecman, Nada Macanković, Maja Ranđić, Lako Nikolić

Režija i dramatizacija: Milena Pavlović Čučilović

 

Predstava govori o sećanju. O nostalgiji za detinjstvom, mladošću, o vremenu sazrevanja. Putujemo vozom zaustavljajući se na određenim stanicama koje čine glavne prekretnice Blagojevog životnog toka. Kao perpetuum mobile teme se, u istorijskom i sudbinskom smislu, ponavljaju iz generacije u generaciju. Dolazak iz sela u grad: od prvobitnog otpora prema novoj sredini, preko opčinjenosti i potpunog stapanja sa izazovima velegrada, do metamorfoze ličnosti, mržnje prema sebi i dugima i odbacivanja prošlosti, da bismo joj se pred smrt neumitno vratili.

 

CENA ULAZNICE 200DIN*


ReplyQuote
novibeograd
(@novibeograd)
Member Admin
Joined: 7 months ago
Posts: 85
15/03/2019 12:21 pm  

RAZGOVOR SA GLUMCEM

Ciklus predstavljanja srpskih filmskih i pozorišnih glumaca vodi Dejan Dabić, selektor programa Festivala glumačkih ostvarenja Filmski susreti u Nišu, filmski kritičar, publicista i urednik filmskog programa NKC-a.

Utorak, 19. mart, Mala sala, 19.00

VLASTIMIR-VLASTA VELISAVLjEVIĆ

 

Vlastimir Vlasta Velisavljević je jugoslovenski i srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac. Rođen je 1926. godine u Beogradu. Na sceni je više od 70 godina, a za to vreme ostvario je više od 350 uloga. Zato ga mnogi smatraju srpskom glumačkom legendom. Za svoji rad dobio je brojna priznanja a poslednje, i njemu najdraže, jeste proglašenje doživotnim počasnim članom Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP). Pripadnik je prve generacije studenata glume u Beogradu. Sarađivao je sa brojnim pozorišnim, televizijskim i filmskim rediteljima, a njegove replike prepričavaju se među svim generacijama. Mlađi su ga zapamtili po ulozi babe Nate u filmu „Mala noćna muzika“ a ljubitelji pozorišta po tome što je više od 1600 puta sa kolegama na sceni JDP-a igrao predstavu „Buba u uhu“.


ReplyQuote
novibeograd
(@novibeograd)
Member Admin
Joined: 7 months ago
Posts: 85
01/04/2019 5:43 pm  

Sreda, 3. april, 20.00, Velika sala

Ivo Andrić

NA DRINI ĆUPRIJA

Odlomci iz romana

Igra: Tihomir Stanić

 

Predstava je organizovana u okviru proslave Dana studenata Univerziteta u Beogradu, u organizaciji Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu i Saveza studenata Beograda. Odlomke iz romana “Na Drini ćuprija”, našeg nobelovca Ive Andrića, izvodiće istaknuti glumac Tihomir Stanić.


ReplyQuote
novibeograd
(@novibeograd)
Member Admin
Joined: 7 months ago
Posts: 85
08/04/2019 12:35 pm  

Ponedeljak, 8. april, 19.00, Klub Magistrala

PRETI LI SRBIJI DEMOGRAFSKA KATASTROFA?!

Učestvuju: dr Ankica Šobot i dr Ivan Marinković

 

Srbija se suočava sa nizom ozbiljnih populacionih izazova. Najvažniji problemi su višedecenijsko rađanje dece daleko ispod potreba zamene generacija, sa posledičnom depopulacijom i intenzivnim starenjem stanovništva, relativno visoka smrtnost i negativan migracioni saldo. Radi njihovog efikasnijeg ublažavanja, nameću se socioekonomska i kulturna dimenzija kao osnovne komponente delovanja vezanog za sve tri sfere demografskog razvitka: nivoa fertiliteta, očekivanog trajanja života i migracija.

 

Projekcije UN najavljuju da će se populacija Srbije smanjiti za 28,4% između 2015. i 2055. godine, što nas svrstava u vrh liste od 10 država za koje je predviđeno najveće smanjenje do sredine veka, a kao glavni razlog za takav trend navedeni su negativni prirodni priraštaj i emigracije.

 

Pitanja: Demografska slika Srbije nekad i sad. Demografski izazovi danas. Očekivane populacione tendencije. Negativni prirodni priraštaj. Migracije. Aktuelna populaciona politika.


ReplyQuote
novibeograd
(@novibeograd)
Member Admin
Joined: 7 months ago
Posts: 85
12/04/2019 12:49 pm  

Ponedeljak, 15. april, 19.00, Mala sala

ZALjUBLjENOST VS. LjUBAV

Treći deo: Ljubomora i monogamija

 

Učestvuju: prof. dr Žarko Trebješanin (psiholog), prof. dr Tatjana Milivojević (filozof), Jasna Lovrić (konstruktivistički koučing psiholog)

 

Treća i poslednja tribina iz ovog ciklusa u kojem smo potražili odgovore na brojna pitanja kao što su: Zašto ljubav i zaljubljenost nisu sinonimi? Zašto zaljubljenost često ne rezultira kvalitetnom vezom i ne podrazumeva ljubav? Kako struktura zaljubljenosti određuje njenu perspektivu, i zašto ta struktura podrazumeva i nesvesno? Kako proći kroz zaljubljenost i stići do ljubavi i trajanja? Koja je uloga zaljubljenosti i šta učimo iz nje? Da li je svaki put moguće i potrebno od zaljubljenosti stvoriti trajnu vezu? Šta ljubav sve podrazumeva i zašto od nas traži da se menjamo? Kako i šta treba raditi na kvalitetnom partnerskom odnosu?

 

Ljubomora je veoma složeno osećanje. U njoj ima straha da ćemo izgubiti partnera, rivaliteta prema trećoj osobi koja se gleda kao neko ko može da uništi vezu i ljutnje prema partneru što je toj trećoj osobi dao takvu mogućnost.

Monogamija je večita i velika tema. Da li je prirodna ili nametnuta?


ReplyQuote
novibeograd
(@novibeograd)
Member Admin
Joined: 7 months ago
Posts: 85
12/04/2019 12:50 pm  

Utorak, 16. april, 19.00, Mala sala

JUŽNjAČKI SOUL U SEDAMDESETIM

 

Priča o The Staple Singers počela je 1948. Jedan od radnika u čikaškoj čeličani nije imao novca da vrati dug kolegi Popsu, pa mu je dao gitaru. Pops Stejpls je napravio grupu sa sinom i dve ćerke. Zbog slične intonacije i boje glasova njihovo harmonsko pevanje beše trenutno prepoznatljivo. Postali su poznati kao „prva porodica gospela“. Ljudi su hrlili da ih čuju i zbog najmlađe, Mejvis, mršave klinke sa tako dubokim kontraaltom da su se mnogi kladili u platu da je prerušeni muškarac. Šezdesetih su osvojili i R’N’B i rok tržište a svoje najbolje, klasične, snimke napravili su sedamdesetih za memfijsku kuću Staks. Tu su im konkurenti bili „filozof soula“, kako su zvali Džonija Tejlora i grupa Soul Children, iza koje je stajao songrajterski / producentski duo Dejvid Porter / Ajzak Hejs. Kada se posvetio solo karijeri Hejs je postao prva crnačka superzvezda. Odjek njegove muzike za film Šaft beše svetski. Kod nas je inspirisao sada pokojnog velikana Miću Markovića za saundtrek Otpisanih. Za drugu kuću iz Memfisa, Hej Rekords, snimao je „Prečasni“ Al Grin, uz uzdržanu i rafiniranu pratnju vrhunskih instrumentalista. Kada bi uživo izvodili hitove kao Love And Happiness nastupi bi imali nešto od propovedi , onakvih kakve bi i trebalo da budu: umesto osuda zabludelih ka publici su letele ruže. Bukvalno i metaforički. Istinska lepota se kasnije pretvorila u formulu, baš kao i Hejsov orkestarski soul. Ipak, kada se poređa ono najbolje iz ovog perioda to je gozba. Mimo svakog recepta En Pibls je skrčkala par malih remek dela za kraj.

 

 

 


ReplyQuote
novibeograd
(@novibeograd)
Member Admin
Joined: 7 months ago
Posts: 85
12/04/2019 12:50 pm  

Utorak, 16. april, 20.00Kamerna scena Velike sale

Proces teatar Beograd

STRIPTIZ*

Igraju: Miloš Samolov, Radoslav Milenković

Režija: Radoslav Milenković

 

Autorski projekat Radoslava Milenkovića, Striptiz, nastao je po motivima istoimene jednočinke Slavomira Mrožeka i tekstovima Franca Kafke i Viljema Šekspira. Dva sasvim obična građanina, neobjašnjivim sticajem okolnosti bivaju ubačeni u prostoriju kojoj ne znaju ni poreklo ni namenu. Njihovi različiti pogledi na svet dovode do sukoba oko toga treba li pokorno snositi takvu kafkijansku situaciju ili pobunom izboriti pravo da se izađe. Međutim, bez obzira na njihovo potpuno različito shvatanje pojma slobode Ruka Vlasti tretira ih jednako i primorava ih i na telesni i na duševni striptiz.

Još uvek se ne zna šta je na kraju bilo sa njima.

 

Radoslav Milenković, reditelj

 

CENA ULAZNICE 200 DIN


ReplyQuote
novibeograd
(@novibeograd)
Member Admin
Joined: 7 months ago
Posts: 85
21/04/2019 9:45 pm  

Ponedeljak, 22. april, 19.00, Klub Magistrala

MEDIJI I OBRAZOVANjE: OD ZNAKA DOHIPERTEKSTA

Učestvuju: prof. dr Zoran Jevtović, prof. dr Mirko Miletić, prof. dr Marko Đorđević

 

U poslednjim decenijama minulog stoleća, najpre klasični mediji masovnog komuniciranja (štampa, film, radio i televizija), a u savremenosti – internet, svojom sveprisutnošću u individualnom i društvenom životu, oformili su jedan sasvim nov društveni sistem, koji se pojavljuje kao sve snažnija i delotvornija alternativa tradicionalnoj školi na svim nivoima njenog organizovanja – od predškolskih ustanova do univerziteta. Brojna empirijska istraživanja pokazuju da su mladi znatno više izloženi delovanju medija, u smislu efektivne vremenske recepcije sadržaja koji se njima posreduju, nego što su posvećeni nastavi i učenju u školi i kod kuće, ali i samoizabranim aktivnostima u časovima dokolice. Zato današnje mlade ljude nazivaju „skrinejdžerima”.

 

Nemoguće je, stoga, izbeći nekoliko pitanja: Kako medijski kompleks, celina delujućih medija u društvu, utiče na mlade? Koliko su u medijima zastupljeni sadržaji namenjeni mladim ljudima? Ko stvara te sadržaje? Kako mladi reaguju na njih, ali i celinu medijskih sadržaja? I najzad, šta učiniti da se dva obrazovna sistema, tradicionalna škola i medijski kompleks, približe i sinergetski deluju u procesima institucionalnog i vaninstitucionalnog obrazovanja?


ReplyQuote
novibeograd
(@novibeograd)
Member Admin
Joined: 7 months ago
Posts: 85
21/04/2019 9:45 pm  

Utorak, 23. april, 20.00, Velika sala

MY PEOPLE

 

Grupa My people je Worl Fusion je projekat iz Beograda. Sastav crpi inspiraciju iz svetske World Music i Jazz Fusion scene. Ovaj projekat zamišljen je još 2011. godine kao mesto okupljanja profesionalnih muzičara, sa željom da izraze svoju svestranost i različite muzičke afinitete na nov i kreativan način. Članovi sastava dolaze iz različitih krajeva Srbije (Beograd, Zaječar) i Balkana (Kotor) i sa sobom donose različite muzičke ideje i koncepte, inspirisane lokalnim sredinama i dugogodišnjim profesionalnim iskustvom u drugim umetničkim i komercijalnim projektima. Zvuk benda može biti opisan kao originalna mešavina afričke, balkanske i džez muzike, a vaše uši ga mogu čekirati na sledećem linku putem QR koda. Goran Milošević - perkusije i vokal, Miloš Jakovljević - kaval, Aleksandar Jovanović Šljuka - akustični klavir i klavijature, Dragan Ivanović - električni bas i kontrabas, Predrag Manov - akustična i električna gitara, buzuki.

 

ULAZ SLOBODAN


ReplyQuote
novibeograd
(@novibeograd)
Member Admin
Joined: 7 months ago
Posts: 85
21/04/2019 9:46 pm  

Sreda, 24. april, 19.00, Mala sala

MARVIN GEJ

 

Marvin je još kao dete počeo da peva u crkvi. Ono čemu ga je učio otac, sveštenik radikalne pentakostalne „Božje kuće“, bilo je smešno njegovim drugovima. U osnovnoj školi su ga surovo zavitlavali. U gimnaziji je bio buntovnik, izbacili su ga, a iz vojske je otpušten. Počeo je da peva u du vap grupama i stigao do Detroita. U kući Motaun prvo je bio bubnjar, pa je  postepeno izrastao u vrhunskog pevača. Koliko god da su neki od njegovih singlova iz 60ih sušta klasika, on je u sebi nosio nešto što nije moglo da stane u trominutne soul pop hitove. Godine 1970. već je bio „princ soula“ i u dubokoj depresiji. Prijateljica Tami Terel, sa kojom je snimio nekoliko očaravajućih dueta, umrla je od raka u 25-oj Postajao je kokainski zavisnik. Od brata su stizala potresna pisma iz vjetnamskog pakla. Na What’s Going On (1971), prvom konceptualnom i autorskom albumu u okviru Motauna, našao je uzbudljivu i inovativnu muziku za gorke i otrežnjujuće uvide u krizu društva i pojedinaca. Izneo ih je glasom koji stiže do srca i svesti, i tu i ostaje. Kasnije se okrenuo fanki/disko muzici koja slavi seks. Njegov otac je to doživeo kao goruću sramotu a jedan pomalo banalan spot kao znak da je sin sišao sa puta koji je propisao Bog. I otac je ubio sina. Crna zajednica od 1987. nije našla reči koje bi mrak  užasnog događaja učinile razumljivijim. Najavljeni film se odlaže jer „nije pravi čas“ za priču u kojoj se mešaju zločin u ime Boga, trivijalnost i biblijska tragedija. Što se nas tiče, uvek je pravo vreme za priču u kojoj je u prvom planu velika muzika. 


ReplyQuote
novibeograd
(@novibeograd)
Member Admin
Joined: 7 months ago
Posts: 85
04/05/2019 6:51 pm  

Sreda, 8. maj, 18.00, Velika sala

PREDAVANjE

PALIJATIVNA NEGA U HOLANDIJI – ULOGA PRIMARNE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

 

Predavač: Isidora van der Voet (specijalista porodične medicine/ huisarts), Amsterdam, Holandija

 

Porodični lekar (huisarts) u Holandiji je omnipraktikus u punom smislu te reči. Predstavlja temelj ovdašnje moderne medicine i duboko je ukorenjen u društvu.

 

Moja svekodnevna praksa podrazumeva kauzistiku od prenatalnog savetovanja do eutanazije. Kvalitetna palijativna nega integralni je deo primarne zdravstvene zaštite.

 

Kratko ću prikazati našu organizaciju i aktivnosti koje izvodimo u kućnim uslovima. Želela bih zainteresovati sve prisutne za ovu kompleksnu, praktičnu i plemenitu medicinu završne faze života, demistifikovati ili približiti neke ključne pojmove i ukazati na izuzetnu primenjivost njenih metoda u raznim okolnostima.

 

Na kraju, kao praktičar, nadam se da ću motivisati neke od zainteresovanih za akciju u vlastitom radnom okruženju.

 

Najveći deo naših palijativnih bolesnika želi provesti zadnju životnu fazu kod kuće, u okruženju najbližih i potražiće pritom podršku svog kućnog lekara. Većina njih su onkološki pacijenti.

 

Kako bi prelaz sa akademskog interesa u praktični pristup bio što jednostavniji, odlučila sam se za pragmatičan koncept. U prezentaciji sam obradila najčešću simptomatologiju (npr. bol, zaduha, mučnina, strah), zahvate (medikamentozne i druge) i uobičajene protokole (palijativna sedacija, eutanazija). Prikazala sam ih pregledno, orjentisana na primenjivost u stvarnosti dnevne prakse. Tekst zato možete koristiti kao mali priručnik koji pokriva osnovne smernice i veštine potrebne za dobru palijativnu negu unutar porodične medicine.


ReplyQuote
novibeograd
(@novibeograd)
Member Admin
Joined: 7 months ago
Posts: 85
04/05/2019 6:51 pm  

Sreda, 8. maj, 19.30, Velika sala

TRIBINA

EUTANAZIJA – UBISTVO IZ MILOSRĐA: MEDICINSKI, PRAVNI I ETIČKI ASPEKTI

 

Učestvuju: Prof. dr Jovan Babić (Filozofski fakultet), prof. dr Slobodan Savić (Medicinski fakultet), prof. dr Violeta Beširević (Pravni fakultet) i Isidora Juriša (spec. dr med.)

 

Bilo da se definiše kao praksa izazivanja nečije smrti na po tu osobu što ugodniji ili bezbolniji način, bilo kao lako i blago umiranje, gašenje života bez samrtnih bolova, ublažavanje smrti tako što se osobi daju narkotička sredstva kako bi lekar ublažio umiranje a ne da bi ga ubrzao, ili na neki drugi način, eutanazija je jedna od najkontroverznijih tema današnjice.

 

Iako je nisu nazivali tako, smrt koja je preteča onoj koju danas nazivamo eutanazijom, poznavale su još najstarije ljudske zajednice koje su, vođene imperativom opstanka, takve pojedince usmrćivale. Prve brane ubistvu iz milosrđa postavilo je hrišćanstvo, a debata o opravdanosti i dopustivosti traje više od pet decenija, ali konsenzus o tom pitanju nije još postignut. Uprkos mnogobrojnim protivnicima legalizacije eutanazije danas, koji pored pozivanja na Hipokratovu zakletvu ukazuju i na moguće zloupotrebe i greške, kao i na mogućnost da se, imajući u vidu napredak medicine, pronađe lek i za najteže bolesti, lišenje života iz milosrđa i pomoć pri samoubistvu neke zemlje su već legalizovale.


ReplyQuote
Page 1 / 3
Share: